Kraj mora valovi lupaju,
moj dida bi reka da ja to gušt, a baba da san se rodila kraj mora zlatnoga.
Mater i otac govoru da triban bit sritna ča san se ovde rodila.
Kraj mora zlatnoga.
Kad san kraj mora,
ono me liči i sićan se
kad san, ka mala,
napunila pun rusak kamenja i to na selo odnila.
Kad bi prolazila kraj mora, vidila bi dicu kako igraju na balun.
Uf a najdraže mi se sitit
kad bi s bratom, materon i ocen išla vozit rošule ili biku brat i ja.
Nema mi dražeg od manistre na pome.
Lucijana Turić, 6.a